Tomijeva "kamermanska" priča. Kamerman u padobranstvu – više od čoveka iza kamere
Updated: 2 days ago
Kamermanski skokovi predstavljaju mnogo više od samog beleženja slobodnog pada. Iza svakog dobrog snimka stoje godine iskustva, precizno pozicioniranje u vazduhu, poznavanje opreme, osećaj za kadar i, iznad svega, svest o bezbednosti.
Biti padobranski kamerman znači spojiti veštinu letenja sa umetnošću fotografije i videografije. To je disciplina koja zahteva strpljenje, kontinuiranu obuku i odgovornost, jer dobar snimak nikada ne sme biti važniji od bezbednog skoka.
U ovom tekstu razgovaramo sa iskusnim padobranskim kamermanom o njegovom putu, opremi, tehnikama snimanja, izazovima i rizicima ovog specifičnog segmenta padobranstva, sa ciljem da mladim padobrancima približimo šta je zaista potrebno da bi jednog dana zakoračili iza kamere – i bezbedno poleteli u svet kamermanskih skokova.
Kako je to biti kamerman u padobranstvu pročitajte u daljem tekstu...
Ćao, večito nasmejani čoveče! Zamolili bismo te da se predstaviš likom (ime, prezime, grad itd.) pa onda délom (kada si počeo da skačeš, broj skokova, koju krpu letiš..)
Pozdrav svima! Ja sam Tomi Mihelić i dolazim iz prelepog Poreča u Hrvatskoj. Padobranstvom sam se počeo baviti krajem 2014. godine i od tada je ovaj sport postao mnogo više od običnog hobija – postao je deo mog života, nešto što me svakodnevno motiviše da pomeram sopstvene granice, učim nove stvari i upoznajem sjajne ljude.
Do sada sam skupio oko 800 skokova, a trenutno letim na Sabre 120ft. Iza svakog od tih skokova krije se neko novo iskustvo, lekcija ili trenutak koji me podseti zašto sam se uopšte zaljubio u ovaj sport.
Padobranstvo mi je donelo mnogo lepih uspomena, prijateljstava i prilika da upoznam ljude sa kojima delim istu strast prema slobodnom padu i letenju. Ipak, ono što najviše volim jeste atmosfera na drop zoni, pozitivna energija, druženje i činjenica da uvek postoji nešto novo što možeš da naučiš, bez obzira na broj skokova iza sebe.
Trudim se da svaki skok doživim kao novo iskustvo, da uživam u svakom trenutku i, naravno, da zadržim osmeh na licu – jer padobranstvo je, pre svega, ljubav prema letenju i životu!
Kada si prvi put počeo da razmišljaš o tome da postaneš kamerman i kako si procenio da imaš dovoljno padobranskog iskustva i sigurnosti da možeš bezbedno da počneš sa poslom kao kamerman u padobranstvu?
Interesovanje za snimanje i fotografiju pojavilo se kod mene praktično od samog početka bavljenja padobranstvom. Oduvek me privlačila mogućnost da kroz objektiv zabeležim sve ono što ovaj sport čini posebnim – slobodan pad, pokrete u vazduhu, emocije i trenutke koje je teško opisati rečima, a još teže ponoviti.
Kako sam sticao padobransko iskustvo, tako se razvijalo i moje interesovanje za kamermanske skokove. Nisam želeo da žurim, već sam nastojao da svakom novom koraku pristupim u skladu sa znanjem i veštinama koje sam do tada stekao. Smatram da je u ovom poslu veoma važno razumeti da dobra fotografija ili snimak nikada ne smeju biti važniji od bezbednosti skoka.
Moj savet svima koji žele da krenu ovim putem jeste da se ne ustručavaju da pitaju iskusnije padobrance, da uče od ljudi koji već imaju iskustva, ali i da nesebično dele svoje znanje sa drugima. Svaki skok donosi nešto novo, a napredak dolazi kroz strpljenje, posvećenost i kontinuirano učenje.
I najvažnije – uživajte u onome što radite! Kada postoji ljubav prema padobranstvu i želja za učenjem, svaki novi izazov postaje deo jednog lepog putovanja.
Koliko je, prema tvom iskustvu, važno prvo izgraditi dobru bazu u osnovnom padobranstvu pre nego što se na kacigu doda kamera?
Smatram da je izgradnja dobre baze u klasičnom padobranstvu izuzetno važna pre nego što se uopšte počne razmišljati o postavljanju kamere na kacigu. Kamera ne bi trebalo da bude prvi cilj, već prirodan nastavak padobranskog napredovanja i sticanja iskustva.
Što više padobranskog znanja, veštine i sigurnosti stekneš, to ćeš biti sposobniji da se posvetiš i samom snimanju. Dobra kontrola tela u slobodnom padu, stabilnost, orijentacija u prostoru i sposobnost da pravilno proceniš situaciju predstavljaju osnovu za kvalitetan kamermanski rad. Upravo ta sigurnost i opuštenost u vazduhu omogućavaju ti da se kasnije više fokusiraš na kadar, kompoziciju i trenutak koji želiš da zabeležiš.
Ipak, postoji jedna stvar koja mora uvek biti na prvom mestu – bezbednost. Nijedan snimak, fotografija ili kadar nisu vredni rizika. Zato je važno ne žuriti, razvijati svoje sposobnosti korak po korak i biti svestan sopstvenih mogućnosti i ograničenja.
Kvalitetan kamerman se ne postaje samo kupovinom dobre kamere i njenim montiranjem na kacigu. Pre svega, postaje se dobrim i sigurnim padobrancem, a tek onda fotografom i snimateljem u vazduhu.
Kako izgleda tvoj setup kamermanske kacige?
Moj kamermanski setup sastoji se od kombinacije GoPro akcijske kamere, koju koristim za video snimanje, i Sony fotoaparata (model A6400), koji mi služi za fotografisanje tokom skokova. Ovakva kombinacija omogućava mi da istovremeno zabeležim dinamične trenutke u slobodnom padu kroz video, ali i da uhvatim pojedinačne kadrove i emocije kroz fotografiju.
Obe kamere su montirane na namensku kamermansku kacigu, koja poseduje sigurnosni sistem za brzo odbacivanje kacige u slučaju potrebe. Smatram da je to veoma važan deo opreme, jer kod kamermanskih skokova dodatna oprema na kacigi zahteva posebnu pažnju i odgovoran pristup bezbednosti.
Još jedna stvar koju bih posebno izdvojio jeste diter (audio visinomer). Po mom mišljenju, veoma je poželjno da svaki kamerman ima diter u kacigi. On predstavlja dodatni izvor informacija o visini i pomaže da se pažnja i svest o visini zadrže na odgovarajućem nivou, čak i kada smo potpuno fokusirani na snimanje.
Na kraju, važno je razumeti da dobar setup nije samo pitanje izbora kamera i njihove montaže. Svaka komponenta mora biti pažljivo odabrana, pravilno postavljena i prilagođena padobrancu, uz poštovanje svih bezbednosnih procedura i preporuka proizvođača opreme.
Kako biraš kameru i objektiv za određenu vrstu kamermanskog skoka?
Uglavnom koristim istu opremu na koju sam navikao i koja mi odgovara, jer smatram da je veoma važno dobro poznavati svoju kameru i njene mogućnosti. Kada se navikneš na određenu opremu, znaš šta od nje možeš da očekuješ i lakše se koncentrišeš na sam skok, pozicioniranje i pravljenje dobrog kadra.
Ipak, izbor objektiva i podešavanje opreme u velikoj meri zavise od konkretnih uslova i vrste skoka. Pre svega, uzimam u obzir vremenske uslove i vidljivost, broj padobranaca koji učestvuju u skoku, formaciju koja se izvodi, kao i udaljenost sa koje želim da fotografišem ili snimam.
Nije isto snimati tandem skok, manju grupu padobranaca ili veliki grupni skok. Svaka situacija zahteva drugačiji pristup, dobru procenu prostora i odgovarajući kadar. Nekada je cilj obuhvatiti celu grupu i prikazati dinamiku formacije, a nekada uhvatiti detalje, izraze lica i emocije pojedinaca.
Vremenom naučiš da prepoznaš šta određeni skok zahteva i kako da iz svoje opreme izvučeš maksimum. Ipak, bez obzira na izbor kamere i objektiva, najvažnije je da oprema bude pouzdana, da je dobro poznaješ i da njeno korišćenje nikada ne ugrožava bezbednost skoka.
Koji su, po tvom mišljenju, najveći rizici kada padobranac počne da nosi kameru na glavi?
Najveći rizik nastaje onda kada padobranac nije u potpunosti svestan dodatne odgovornosti koju nošenje kamere na glavi donosi. Kamera nije samo još jedan deo opreme – ona menja određene karakteristike kacige i zahteva dodatnu pažnju, znanje i iskustvo.
Veoma je važno da svaki padobranac dobro poznaje svoju opremu, njene mogućnosti, ali i potencijalne opasnosti. Mora biti svestan svojih sposobnosti i iskustva, ali i ograničenja koja ima. Nije dovoljno samo znati kako koristiti kameru, već je potrebno razumeti kako njeno prisustvo može uticati na bezbednost tokom slobodnog pada i otvaranja padobrana.
Moj savet je da se u kamermanske skokove ulazi postepeno, bez žurbe i uz konsultacije sa iskusnijim padobrancima. Treba se ponašati u skladu sa svojim znanjem i iskustvom, a ne dozvoliti da želja za dobrim snimkom nadjača zdravu procenu situacije.
Na kraju, najvažnije je znati svoje granice i nikada ne zaboraviti da je cilj svakog skoka bezbedno sletanje. Dobar snimak je nagrada, a ne razlog zbog kojeg treba preuzimati nepotreban rizik.
Kako izgleda priprema jednog kamermanskog skoka pre ulaska u avion?
Priprema kamermanskog skoka počinje još pre ulaska u avion. Kao i kod svakog padobranskog skoka, najvažnije je da se ništa ne prepušta slučaju i da se svi standardni sigurnosni postupci provere dosledno poštuju.
Pre ulaska u avion obavljam standardnu proveru kompletne opreme, sa posebnom pažnjom na kamermansku kacigu i sve što se na njoj nalazi. Proveravam da li su kamere pravilno pričvršćene, da li je sva oprema funkcionalna i da li je sigurnosni sistem za odbacivanje kacige ispravan.
Pored toga, važno je proveriti i ostalu padobransku opremu, kao i da li je sve spremno za planirani skok. Ne smemo dozvoliti da nas uzbuđenje zbog snimanja ili želja da napravimo dobar kadar odvrate od osnovnih sigurnosnih procedura.
Smatram da je rutina veoma važna. Kada se standardne provere obavljaju dosledno, bez preskakanja koraka i bez žurbe, stvaramo dobre navike koje su neophodne za dugoročno i bezbedno bavljenje kamermanskim skokovima.
Kada si u vazduhu, kako razmišljaš o kadriranju?
Kadriranje u vazduhu je često kombinacija prethodnog planiranja i trenutne inspiracije. Volim da još pre samog skoka zamislim određene kadrove koje bih želeo da ostvarim i da imam neku ideju kako želim da fotografija ili snimak izgledaju. To mi daje određeni cilj i pomaže da tokom skoka budem fokusiran na ono što želim da zabeležim.
Međutim, padobranstvo je nepredvidivo i ne može se baš sve unapred isplanirati. Zato se dosta toga dešava spontano, u trenutku. Nekada se pojavi savršena prilika za kadar koji uopšte nisam planirao, a upravo takvi spontani trenuci često daju najzanimljivije fotografije i snimke.
Trudim se da pronađem pravi ugao, udaljenost i poziciju u odnosu na druge padobrance, kako bih što bolje dočarao dinamiku skoka i atmosferu u vazduhu.
Mislim da je upravo ta kombinacija planiranja, iskustva i osećaja za trenutak ono što fotografiju i video iz padobranskog sveta čini posebnim. Naravno, sve to uvek mora ostati u okviru bezbednog izvođenja skoka, bez nepotrebnog rizika zbog željenog kadra.
Šta zapravo razlikuje tehnički „ispravnu“ fotografiju od zaista dobre padobranske fotografije?
Mislim da je dobra padobranska fotografija rezultat kombinacije više različitih faktora. Nije dovoljno samo da fotografija bude tehnički ispravna, pravilno eksponirana i oštra. Sve to jeste važno, ali prava vrednost fotografije dolazi tek kada se svi ti elementi spoje u jednu celinu.
Važni su svetlo, kompozicija, ugao snimanja, udaljenost od padobranaca, pravi trenutak i, naravno, osećaj za ono što se dešava u vazduhu. Dobra fotografija treba da prenese dinamiku skoka, atmosferu, emociju i energiju koju padobranci doživljavaju tokom slobodnog pada.
Ponekad je to savršeno uhvaćena formacija, ponekad osmeh padobranca, zanimljiv položaj tela ili trenutak koji se dogodi u deliću sekunde. Upravo takvi detalji daju fotografiji karakter i čine je posebnom.
Na kraju, rekao bih da tehnički ispravna fotografija pokazuje da poznaješ svoj fotoaparat, dok zaista dobra padobranska fotografija pokazuje da razumeš padobranstvo, ljude i trenutak koji želiš da sačuvaš.
Koliko je iskustvo u slobodnom padu i pozicioniranju važno za dobar rezultat kamere?
Iskustvo u slobodnom padu i sposobnost pravilnog pozicioniranja izuzetno su važni za postizanje kvalitetnog rezultata. Dobra oprema za snimanje svakako može doprineti boljem tehničkom kvalitetu fotografije ili videa, ali sama po sebi ne garantuje dobar snimak.
Smatram da su veština, iskustvo i kreativnost padobranca koji se nalazi iza kamere njegovi najjači aduti. Potrebno je znati kako se pravilno pozicionirati u odnosu na druge padobrance, kako održavati odgovarajuću udaljenost, pratiti kretanje grupe i prepoznati pravi trenutak za snimanje.
Kada dobro vladaš svojim telom u slobodnom padu, možeš mnogo više pažnje da posvetiš samom kadru, uglovima snimanja i detaljima koje želiš da zabeležiš. Tada kamera postaje alat kojim svoju padobransku veštinu i kreativnost pretvaraš u kvalitetnu fotografiju ili video.
Zato bih rekao da dobra oprema može da unapredi rezultat, ali su znanje, iskustvo i kreativnost kamermana ono što pravi stvarnu razliku.
Kada bi trebalo da savetuješ mladog padobranca da počne da se bavi kamermanskim skokovima, a kada da sačeka još malo?
Savetovao bih mladim padobrancima da ne žure sa ulaskom u svet kamermanskih skokova, već da prvo izgrade dobro padobransko iskustvo i sigurnost u slobodnom padu. Kada procene da su spremni i kada za to dobiju odgovarajuće smernice od iskusnijih padobranaca, mogu postepeno da krenu u tom pravcu.
Što se same opreme tiče, moj savet je da se počne sa jednom manjom akcijskom kamerom, a da se tek kasnije, sa sticanjem dodatnog iskustva, razmišlja o dodavanju fotoaparata i složenijem setupu.
Na taj način padobranac postepeno upoznaje rad sa kamerom, razvija osećaj za kadriranje i uči kako da uskladi snimanje sa samim skokom. Dodavanje nove opreme treba da bude rezultat stečenog znanja i iskustva, a ne želje da se što pre napravi profesionalni setup.
Najvažnije je da padobranac bude svestan svojih mogućnosti i da ne preskače korake. Kamermanski skokovi zahtevaju ozbiljnu pripremu, a bezbednost uvek mora biti ispred fotografije i snimka.
credits: Tomi Mihelić
credits: Tomi Mihelić
Hvala Tomi - do sledećeg viđanja!
Comments